Vađenje zuba podrazumeva uklanjanje zuba iz alveole (koštane zubne čašice). Ova procedura najčešće je rutinska, ali nekada može zahtevati oralno hirurški pristup. To je najčešće slučaj kada je potrebno vadjenje umnjaka, ili kod bilo kog drugog impaktiranog zuba, zaostalog korena i sl. Međutim, za stručnog stomatologa i vadjenje umnjaka je ruitinska procedura, te stoga pacijent nema razloga za strah.

 Umnjaci su zubi koji rastu u periodu od osamnaeste do dvadeset i pete godine. No, ponekad oni uopšte ne izrastu. Od svih stalnih zuba koji se javljaju u vilici oni niču poslednji. 

Umnjaci predstavljaju molare odnosno kutnjake, a u kolokvijalnom govoru nije retko da njih nazivaju osmicama. To je logično, jer u niski od osam zuba u vilici, ovi zubi predstavljaju poslednje. Na sve četiri strane viličnih kostiju, umnjaci se razvijaju i rastu. Nažalost, nije retko da ovi zubi izazovu određene probleme zbog toga što se zakrivljeno formiraju.

Umnjaci rastu kako bi oivičili vilicu i njihova funkcija je održavanje oblika vilice. Nije često da umnjaci služe za žvakanje, mada mogu zameniti nepostojeće sedmice, ukoliko se spuste.

Operacija vađenja umnjaka

Bol u umnjaku ume da se proširi i do uva i veoma je neprijatan. Zbog toga kao rešenje problema, loše sraslih umnjaka, preporučujemo operaciju. Nijedna operacija nije prijatna, ali možemo da vas ohrabrimo jer ćete posle imati mnogo veliko olakšanje.

Tačno vreme trajanja same intervencije se nikada ne može znati, ali sama procedura je bezbolna jer se radi uz obaveznu anesteziju.

Apikotomija je hirurška intervencija koja se izvodi u lokalnoj anesteziji, a u toku koje se odseca vrh korena i uklanja ujedno i patološki proces (gnojna formacija) koji se na njemu stvorio. U tom procesu se najčešće eliminišu formirani periapikalni procesi ili ciste. Apikotomija produžava trajanje zuba i sprečava njihov prevremeni gubitak.

Implantologija je danas jedna od najpopularnijih oblasti stomatologije. Implantati su biokompatibilni zamenici korena zuba koji se ugrađuju u kost. Skoro u potpunosti zamenjuju izgubljeni zub, bez potrebe za brušenjem susednih, a mogu se primeniti u slučajevima gubitka jednog ili svih zuba. Ugradnja implantata jedna je od najsavremenijih stomatoloških procedura.

Frenektomija je hirurška intervencija kojom se uklanja resica koja spaja gornju ili donju usnu sa desnima, kao i resica koja spaja jezik sa podom usne duplje. Frenulumi su fibrozne tvorevine u usnoj duplji, poznatiji pod nazvom „resice“. Njihova funkcija sastoji se u ograničavanju prekomernih pokreta. Međutim, ponekad mogu biti izraženiji što dovodi do određenih posledica. Postoje dve metode za uklanjanje frenuluma, tj frenektomije: hirurška metoda i frenektomija laserom.

Ciste oko zuba su patološke šupljine koje su obložene tkivom i ispunjene tečnošću, a mogu se razvijati u vilicama i u mekom tkivu (usna, obraz…).

Zubne ciste nastaju kao reakcija organizma na konstantnu infekciju koja dolazi preko vrha korena zubne pulpe koja je inficirana ( gangrene), mogu se pojaviti oko krunice neizniklog zuba, deljenjem epitela pri nicanju zuba, usled traume…

Ukoliko postoji više inficiranih zuba u ustima na svakom može nastati cista. Veća je verovatnoća nastanka kod osoba sa lošom oralnom higijenom i zuba sa velikim  karijesom. To je ono što zaista mora da se zna kada je u pitanju zubna cista.

Veoma se često desi da zubne ciste mogu da ne pokazuju simptome, sve dok ne dođu do određene veličine ili dok ne dođe do stanja akutne infekcije. Simptomi koji mogu ukazati na postojanje zubne ciste su promena boje zuba, tvrda izbočina na kostima, iznad zuba, bol, otok, crvenilo, fistula kod korena, sekret iz nosa.

Posledice rasta ciste mogu biti izuzetno velike, počev od resorpcije okolne kosti do oštećenja susednih zuba, prodiranja u sinus ili nos ili čak izazivanje akutne infekcije koja izaziva otok lica i bol.

Nije retka situacija da cista dođe do sinusne šupljine, i to onda kada je uzrokuje gornji zub. Infekcije su uglavnom uzrokovane karijesom ili nepravilnim rastom zuba. Da bi se ciste lakše otkrile, važno je uraditi  ortopanski snimak.

Lečenje i operacija cisti

Lečenje ciste je veoma zahtevno, i nekada nije moguće učiniti ga medikamentima. Zbog toga, operacija predstavlja jedno od najboljih rešenja, a ponekad i jedino. Cista se može operisati na dva veoma slična načina, a u pitanju su cistostomija i cistektomija. I jedan i drugi način podrazumevaju lokalnu anesteziju, ali se prilikom cistostomije delimično uklanja cista, ali je potrebno skloniti i deo kosti. To je rešenje koje se primenjuje kada cista poprilično poraste.

Operacija ciste drugom metodom predstavlja uklanjanje cele ciste od jednom. Ponekad se događa da se operacija radi laserski. Otok posle operacije postoji, ali uglavnom nije duži od dva do tri dana i veoma često se rana mora ušiti. Konac se skida posle svega nekolko dana.

Na mestima gde je došlo do gubitka zuba vremenom dolazi do postupnog gubitka alveolarne kosti. Upravo to može biti problem kada dođe do trenutka da se tom mestu ugradi implantat. Kako bi se obezbedilo dovoljno koštanog tkiva kada je planirana ugradnja implantata, obavljaju se procedure augmentacije, tj ugradnje veštačke kosti.

Sinus lift je hirurška intervencija kojom se povećava visina vilične kosti u bočnim regijama gornje vilice, u regiji premolara i molara, tako što se podiže membrana na donjoj ivici maksilarnog sinusa čime se stvara postor za veštačku kost koja se zatim postavlja. Ukoliko se planira ugradnja implantata u bočnim regijama gornje vilice, a pacijent nema dovoljno kosti za smeštanje implantata i njegovu adekvatnu oseointegaciju, onda se može pre toga pristupiti intervenciji sinus lift, kako bi se obezbedila dovoljna količina kosti za ugadnju implantata.